Dejan Novačić :: SFRJ za ponavljače – Turistički vodič

Knjiga Dejana Novačića “SFRJ za ponavljače – turistički vodič” je jedna od retkih satiričnih knjiga novijeg datuma, koja je doživela uspeh među našim čitaocima. Tome je donekle doprinela tema kojom se knjiga bavi, a odnekle i humor pisca koji je u nekim momentima oštar kao tup žilet, pa boli kad god poseče.

Knjiga je zamišljena kao turistički vodič kroz SFRJ. Pisac nam na satiričan način predstavlja mitove i legende ove zemlje od Tita i samoupravljanja do Steve Karapandže i vegete; vremensku zonu koja važi samo za JAT; predsednika SUBNOR-a i nosioca kaubojske spomenice 1941 Batu Živojinovića, kao i pripadnike JSO, koja je delovala u Beogradu za vreme II svetskog rata pod nazivom Otpisani. Takođe podseća nas i kako su nastale neke izreke poput: “ima bulju ko dva lista Borbe!” i zašto je Repriza Nove godine najneobičniji praznik koji se slavi.

Na momente knjiga se može učiniti dosadnom u situacijama kada se autor dotakne teme koja vam nije poznata. Lično nisam imao pojma o tamo nekom Veljku Rogošiću i Matiji Ljubeku, ali slatko sam se nasmejao kada sam pričitao deo o Mladenu Deliću i njegovom, sada već istorijskom izjavom: “ljudi moji, pa je li to moguće?!”.

Ipak na kraju ovo neće puno smetati prilikom čitanja.

Piščev humor nateraće vas da knjigu pročitate u jednom dahu (ili dva ako vam u stan dođu nenajavljeni gosti dok je čitate). Kako bih prestao da smišljam bilo kakve superlative za knjigu, izdvojiću ovde za vas jedan citat kako bih vam u potpunosti dočarao njen duh. Citat je o mešovitim brakovima, koji su nam svima dobro poznati, jer mnogi od nas potiču iz upravo takvih:

Mešoviti brakovi razlikuju se od normalnih po tome što ih sklapaju osobe koje više zanimaju polni, a manje međunacionalni odnosi. To za posledicu ima rađanje tzv. “dece iz mešovitih brakova” (“mati mi žensko, a babo muško”).

Za ostale opise morate pročitati knjigu.

Knjiga je za svaku preporuku. Ja sam uz nju proveo jedno opušteno popodne u kojem sam zaboravio na svakodnevnicu i na momenat proživeo neka “stara dobra vremena” kojih se sećam samo iz priča starijih, a koja su prestala kada sam okačio crvenu maramu oko vrata i izgovorio zakletvu: “Danas kada postajem pionir”.